Kućice u vrtu

Međutim, kada ima­mo ve­li­ki vrt, manji ob­jekti u ko­ji­ma se mo­že­mo za­dr­ža­va­ti u slu­ča­ju ne­vre­me­na su po­željni, ali tada tak­ve ku­ći­ce mo­ra­ju biti smje­šte­ne u uda­lje­nim di­je­lo­vi­ma vrta. U njih mo­že­mo sta­vi­ti i nam­je­štaj, ali pom­no oda­bran, u skla­du s okru­že­njem, izrađen od pru­ća ili dr­ve­ne građe. Uz to mo­že­mo sa­gra­di­ti i šu­pu ili malu pro­sto­ri­ju za spre­ma­nje vrt­nog ala­ta, ko­si­li­ca za tra­vu i uređaja za za­li­je­va­nje vrta. Tak­vi su ob­jek­ti pre­po­ruč­lji­vo sa­građeni od dr­ve­ne građe po­stav­lje­ne na sje­ver­noj stra­ni vrta ali za­šti­će­ne sa sje­ve­ra. Os­ta­li di­je­lo­vi ku­ći­ce mo­ra­ju biti ot­vo­re­ni kako bi omo­gu­ći­li pre­gled u ve­ći dio vrta. Za iz­grad­nju tak­vih ob­je­ka­ta ne smi­je­mo ko­ri­sti­ti ci­gle i be­ton, jer ar­hi­tek­tu­ra tak­vih ku­ći­ca mora biti la­ga­na, ne­na­met­lji­va u pro­sto­ru. Kat­ka­da tak­ve ob­jek­te mo­že­mo smje­sti­ti uz ogra­du, uz zid ga­ra­že, uz su­ho­zi­di­ne i slič­ne ob­jek­te na koje ih mo­že­mo na­slo­ni­ti. Po­no­vo mo­ra­mo na­gla­si­ti da i ovd­je tre­ba­mo po­što­va­ti je­dins­tvo ob­li­ka i ma­te­ri­ja­la i sve us­kla­di­ti s os­ta­lim ob­jek­ti­ma u vrtu. Krov tak­ve ku­ći­ce obič­no nije strm, ve­ć je nje­go­va vi­si­na mala, ko­li­ko je po­treb­no da obo­rin­ska voda ot­je­če, a i te su ku­ći­ce ma­le­ne pa ne po­sto­ji opa­snost loma kro­va us­li­jed dje­lo­va­nja pre­teš­kog snjež­nog po­kro­va ti­je­kom zime. Vi­so­ki i str­mi krov do­la­zi u ob­zir samo ako se stil­ski uk­la­pa u ob­lik kro­va ku­će što se obič­no radi u pla­nin­skim kra­je­vi­ma. Vrlo li­je­po dje­lu­ju ru­sti­kal­ne ku­ći­ce po­kri­ve­ne dr­ve­nom šin­drom. Cri­jep se također mo­že ko­ri­sti­ti, a u ru­ral­nim pred­je­li­ma ku­ći­ce po­kri­ve­ne sla­mom su pre­kra­sne. Tak­vi ob­jek­ti su ukras u vrtu i sto­ga mo­ra­ju sta­ja­ti negd­je sami za sebe, da pri­vla­če po­zor­nost pro­ma­tra­ča a ko­ri­sni­ci­ma da pru­že in­ti­mu.

Vrt­ne ku­ći­ce u to­pli­jim kra­je­vi­ma ima­ju ot­vo­re­ni dio pre­ma jugu i ju­go­za­pa­du, ali je uvi­jek mogu­će ugra­di­ti kliz­ne sti­je­ne od sta­kla ili dr­ve­ne građe koje mogu mi­je­nja­ti na­čin ko­ri­šte­nja i za­tva­ra­ju ob­jekt za vri­je­me kada se on ne ko­ri­sti. Za li­je­pog vre­me­na ti se zi­do­vi po­mi­ču i ku­ći­ca se pre­tva­ra u sje­ni­cu za ugod­ni od­mor. Uo­sta­lom, či­ta­va građevi­na mora tome i slu­ži­ti. Do sva­ke ku­ći­ce mora biti pro­ve­de­na sta­za adek­vat­no po­plo­če­na od­go­va­ra­ju­ćim ma­te­ri­ja­li­ma o če­mu smo ve­ć pi­sa­li. Is­tim sti­lom i ma­te­ri­ja­lom po­plo­či­mo i te­ren oko ku­ći­ce kako se ne bi uno­si­lo bla­to za ki­šnih dana. Izu­zet­no je bit­no da se uz ova­kav ob­jekt pri­mi­je­ni do­bro smiš­lje­no hor­ti­kul­tur­no ob­li­ko­va­nje cje­lo­kup­nog pro­sto­ra uz po­seb­ne na­gla­ske na ko­ri­šte­nje po ko­jeg de­ko­ra­tiv­nog stab­la s li­je­pim li­sto­vi­ma ili cvje­to­vi­ma kako bi svo­jom kroš­njom osi­gu­ra­lo vi­še hlado­vi­ne za vru­ćih ljet­nih dana. Ako kli­mat­ski uv­je­ti od­go­va­ra­ju u am­bi­jent se mo­že ukom­po­ni­ra­ti i grm­lje, ru­že, mag­no­li­je i ro­do­den­dron. Ako je pro­stor po­seb­no za­šti­ćen na nje­ga iz­no­si­mo lje­ti os­jet­lji­vo bi­lje, koje je pre­zi­mi­lo u po­su­da­ma u za­tvo­re­nom pro­sto­ru. I opet mo­ra­mo pa­zi­ti da se ne pret­je­ra u raz­no­li­ko­sti i u ko­li­či­na­ma.

Ku­ći­ce u ve­li­kim vr­to­vi­ma, ako su jako uda­lje­ne od stam­be­nog ob­jek­ta, mogu ima­ti vla­sti­tu ar­hi­tek­tu­ru koja se raz­li­ku­je od ar­hi­tek­tu­re ku­će. One ne slu­že isk­lju­či­vo za za­klon od vje­tra i vru­ći­ne ve­ć također za druš­tve­na okup­lja­nja obi­te­lji i pri­ja­te­lja. Ako ni­ste sklo­ni buč­nim pro­sla­va­ma, ova je ku­ći­ca pra­vo mje­sto za po­vla­če­nje u in­ti­mu i osa­mu. Sto­ga će či­ta­va ar­hi­tek­tu­ra i uređenje oko­li­ce po­slu­ži­ti tom ci­lju. Tak­ve ku­ći­ce će biti za­tvo­re­ne i dje­lo­mič­no skri­ve­ne u buj­nom ze­le­ni­lu vrt­ne ve­ge­ta­ci­je. Kat­ka­da gra­di­mo male vrt­ne ku­ći­ce uz ba­ze­ne za ku­pa­nje koje će se ko­ri­sti­ti i kao mje­sto za pres­vla­če­nje ili kao spre­mi­šte za raz­ne ala­te i vrt­ni nam­je­štaj, a mogu ima­ti i pro­sto­ri­ju za bo­ra­vak. Na zi­do­ve tak­vih vi­še­nam­jen­skih ku­ći­ca se ugrađuju mli­ječ­na sta­kla kroz koje svi­jet­lo nor­mal­no pro­di­re tako da u nji­ma mo­že­mo bo­ra­vi­ti du­lje vre­me­na i za hlad­nih dana. 

Na određenim mjestima ugrađuju se pro­zo­ri koji nam ot­va­ra­ju vi­dik na li­je­pu oko­li­cu. Po­sto­je i ma­nje ku­ći­ce koje nam vi­še slu­že za spre­ma­nje ala­ta i bi­jeg pred na­glim vre­men­skim prom­je­na­ma. To mogu biti uređene nad­stre­šni­ce obu­če­ne u ze­le­ni­lo koje se mogu sa­gra­di­ti od obrađenih dr­ve­nih po­luob­li­ca ili ob­li­ca vrlo pre­cizne iz­ved­be kako bi po­je­di­ni ele­men­ti do­bro međusob­no prijan­ja­li. Tak­va nad­stre­šni­ca li­je­po pri­sta­je u pri­rod­ni vrt. Pod­nož­je be­to­ni­ra­mo do vi­si­ne od 30 cm, a stu­po­vi, koji nose ci­je­lu kon­struk­ci­ju mo­ra­ju biti čvr­sti, iz­građeni od be­to­na, ka­me­na ili de­be­lih hra­sto­vih gre­da. Za ob­li­ce je uput­no iza­bra­ti drvo bora ili ari­ša, jer je ta građa ve­ć pri­rod­no im­preg­ni­ra­na smo­lom i zato mo­že iz­dr­ža­ti do 40 go­di­na na ot­vo­re­nom, pod dje­lo­va­njem at­mos­fer­skih čim­be­ni­ka.

Za male vrt­ne ku­ći­ce po­seb­no je važ­no pa­zi­ti na de­ta­lje. Ulaz­na vra­ta, pro­zo­ri i tri­jem mo­ra­ju biti na­prav­lje­ni s mno­go smi­sla za sklad s okru­že­njem. Ako se ku­ći­ca na­la­zi u ru­ral­nom pred­je­lu do­bro je uze­ti ne­što iz seo­ske ar­hi­tek­tu­re kao što je ob­lik ša­la­por­ki ili dr­ve­ne ogra­de oko tri­je­ma. Ni u ovom slu­ča­ju ne smi­je­mo pret­je­ra­ti i po­seg­nu­ti za ki­čem i imi­ta­ci­jom ru­sti­kal­nog pod sva­ku ci­je­nu.

Ako po­tre­ba na­la­že od­lu­či­mo se za ne­što ve­ću ku­ći­cu s dnev­nim bo­rav­kom i ma­lom ku­hi­njom, a pro­sto­ri­ja za alat mo­že biti smje­šte­na u straž­njem di­jelu s izrav­nim iz­la­zom u vrt.

U ne­kim grad­skim na­se­lji­ma sa­građene su po­seb­ne obi­telj­ske ku­će u nizu koje su is­tog ili slič­nog ar­hi­tek­ton­skog sti­la, a i dvo­ri­šni im je pro­stor pod­jed­nak ili sli­čan. Tak­ve ku­će ne­ma­ju po­dru­me niti šu­pe, što stva­ra ve­li­ki prob­lem sta­na­ri­ma, koji ne­ma­ju gdje dr­ža­ti vrt­ni alat, bi­ci­kle i sl. i u tak­vim je vr­to­vi­ma ku­ći­ca jed­no­stav­no po­treb­na. Kako su ku­će uni­fi­ci­ra­ne pri­rod­no je da se po­ja­vi snaž­na po­tre­ba za raz­no­li­koš­ću, što do­vo­di hor­ti­kul­tur­no ob­li­ko­va­nje na prvo mje­sto, ali i pi­ta­nje male vrt­ne ku­ći­ce po­sta­je jako važ­no. Sta­na­ri ku­pu­ju raz­no­li­ke vrt­ne ku­ći­ce, koje uno­se ve­li­ko ša­re­ni­lo u pro­sto­ru vr­to­va, koji ina­če dje­lu­je kao da je za­jed­nič­ki. Bilo bi do­bro kada bi se do­go­vo­rom odre­di­lo koje ku­ći­ce će se na­ba­vi­ti ili kak­ve će se gra­di­ti, kako bi pro­stor dje­lo­vao kao cje­lina. Ku­ći­ce od dr­ve­ne građe su naj­prih­vat­lji­vi­je, a raz­li­ku mo­že­mo os­tva­ri­ti ko­ri­šte­njem ne­kih od ukra­snih po­vi­ju­ša ili pe­nja­či­ca kao što su ru­že, te­ko­me, pa­vi­ti­ne, ko­zo­kr­vi­ne i sl. Detalj u ob­li­ku jed­ne ru­že pe­nja­či­ce mo­že oži­vi­ti fa­sa­du same ku­ći­ce i pri­doni­je­ti op­le­me­nji­va­nju cje­lo­kup­nog pro­sto­ra vrta. Ne mo­ra­mo na­gla­ša­va­ti da je odr­ža­va­nje tak­vih bi­lja­ka prim­je­nom re­zid­be, po­ve­zi­va­nja, usm­je­ra­va­nja, oko­pa­va­nja i za­li­je­va­nja od pre­sud­ne važ­no­sti za zdrav­lje, a sa­mim time i lje­po­tu bi­lja­ka i pro­sto­ra.